Топ 100 алата, које је учитељска заједница широм свијета одабрала, можете погледати у виду презентације на линку испод на слидесхаре.нет. Ту је и мноштво информација као што су кратки описи и коментари те прошлогодишњи статус на листи.
http://www.slideshare.net/janehart/top-100-tools-for-learning-2015-52992784
Ево и листе, а питање које себи постављам је колико алата користи наша академска заједница?
Прва ствар коју треба написати је да је у теоријском (и практичном) смислу с методиком наставе јако лоше баратамо. Да ли је разлог лош однос у студирању према поменутом предмету или је то мали број часова и праксе или некомпетентност предавача на факсу. Да овдје напишем да је предмет по себи био смарање не пада ми на памет (ха ха ха), али из ове перспективе сматрам да је јако важан за наставника историје или било којег другог предмета.
Сви који се сјећају школе прије `90-тих знају да је предавање било 100% другачије. Данас се углавном потенцира интеракција са ученицима, тј. њихово учешће уз посматрање наставника.
Као књиге које би требало прочитати прије него се крене у даље разматрање тематике су Интерактивно учење 1, 2, 3 , 4 од групе аутора, а које се може наћи на сајту Ненада Сузића. Такође, ту ћете наћи и мноштво припрема различитог типа.Различити типови интерактивне наставе су ту веома добро објашњени и дати су и примјери за поједине типове наставе. Примјере имате дате од стране факултетских професора и од наставника у основној школи.
Обавезно прочитати.
Када почињеш да предајеш историју суочаваш се са неколико питања. Како да наступиш пред ученицима, како да предајеш градиво предвиђено планом и програмом, организација часа (недостатак времена…) и још много тога (уствари, скоро све ти је непознато).
Једно од тих питања су и писане припреме за наставу. Како да их напишеш, да ли треба сав текст писати, како написати скицу за таблу, а поготово које методе употријебити, који облик рада, итд.
Сурфајући интернетом пронашао сам неколико сајтова који више или мање говоре о томе. Оно што је мени као почетнику требало су практични примјери да бих створио некакву слику како то треба да се ради, које су методе употријебљене, облици и сам концепт.
Доста примјера пронашао сам на странама креативне школе, неколико припрема пронашао сам у скорије вријеме на сајту основне школе Иво Андрић (хвала Д. Гатарићу за инфо).
Неке припреме сам пронашао на странам Удружења хисторичара КС. Поставићу на неки од сервиса за скидање пар припрема које сам нашао негдје на нету (заборавих гдје) да их можете погледати. Доста припрема има и хрватски сајт Разредна настава иако су углавном орјентисане за ниже разреде.
На сајту ПУП-а пронаћи ћете и предлошке за писање припрема. Овај сајт нуди доста тога везаног за организацију рада наставника.
Часопис Херодот у свом садржају има по једну или двије припреме. И наравно још доста тога.
Већина ових припрема, као што ћете видјети, је у Power Point-u. Питање које постављам је, да ли наше школе располажу са потребним бројем пројектора. Конкретно, наша школа располаже са једним уређајем који је од скора трајно постављен у једну учионицу.
Доста збуњујући су термини које наводе аутори припрема (програмирана, егземпларна настава…), али као што ћете и сами видјети, то су индивидуалне ствари (не знам како да их другачије опишем).
О очекиваним исходима нико не говори. Нико их не поставља у припреме, а камоли како да се достигну ти исходи. У суштини то се наводи иако из примјера видимо да се и тај сегмент припреме испуњава (недореченост).
Доста тога постоји и на енглеском језику па ћу пар тих докумената поставити убрзо.
Настава историјe у основној школи у Републици Српској - БиХ 